Druga daljina sada je u meni
svetlost mi je ostala sama
reči, osmesi, pogledi
odzvanjaju nam preko horizonta
odbiju se o koju planinu
zagube se po šumama
sklupčaju se ispod kamena
predahnu, te nađu svoj put
Druge tuđine sada su mi bliske
u avionu jedan dan kao pet minuta sna
a on spava dok ja doručkujem
širi se mojom polovinom kreveta
i sluti moje obrise na dovratku
dok ja pogledima grlim zemlju Srbiju
i osmehujem se njivama kroz mali prozor
Druga nostalgija se sada ceri iza obala Dunava
preti svojim stešnjenim vidikom
uvija se oko svoje ose
a on se smeje kroz oblake
i suncem mi šalje poljupce
Moje Pero 
Setni, romantičarski tonovi o suncu tuđeg neba … Lepo i dirljivo … Želeo sam samo da te pozdravim iz zemlje o kojoj pišeš, kao neko ko dušom i srcem uživa u istoj i duhom pored tvoje majke, Tanje …. za sada virtuelno 🙂
Nikada nisam probao da odem i osetim lično, taj drugi svet … daljinu koja uvek vuče i čini se boljom dok je čovek ne dosegne, ali, putovao sam svojim snovima daleko …. i mogu da te razumem …. Samo toliko …
Više sam želeo da te pozdravim i pošaljem malo duha Vojvodine ravne, majke Srbije koja je ipak uvek u srcu, ma gde čovek otišao … a gde god bio, poneće ono najvažnije – sebe, svoju bit …
Dragan … ponekad razdragan 🙂 HAVE A NICE DAY 🙂
LikeLiked by 1 person
Hvala puno! I drago mi je da smo se upoznali na ovako umetnički način. Moram da kažem, Vi sa Vašim tačkicama i “ja nisam umetnik samo uživalac” mnogo podsećate na moju mamu, tako da vidim odakle vam ta momentalna povezanost 😀 😀 😀
LikeLiked by 2 people
Lep osmeh sa slike, preneo se na umetnički način u duhovit odgovor 🙂 Nema potrebe za persiranjem , ali Ti – Vi možeš kako ti više odgovara …još malo tačkica za Tebe-Vas 🙂 Mama i ja smo na MeWe chatu već ispisali roman – psihodelični love story, koji ni najbolji psiholog, profesor ili umetnica,književnik poput tebe ne mogu rastumaćiti – kao ni mi sami.(jedna tačka)
Da, ja sam baš uživalac i osmehnut ću i umreti 🙂 Tačkice dolaze iz moje konfuzne neodlučnosti, nedovršenosti, kakofonije, ludila kao posledice bivšeg boemskog života – čistog rokenrola, kao što se i vidi iz mog sočinjenija na blogu 🙂 Momentalno povezani (mama i moja malenkost) te vole i pozdravljaju 🙂 Dok ovo pišem, vidim drugi deo teksta o Melburnu koji ću sa UŽIVANJEM( opet to uživanje, samo fale tačkice – … a, tu su 🙂 )sad pročitati. Da se malo uozbiljim, malo samo, i kažem ti da ti je blog sjajan. Volim tu vrstu neposrednosti u stilu. Videla si na kojim sam piscima odrastao. Puno te pozdravljam i šaljem malo sunca Panonskog mora – bez vode i soli, ali sa nostalgijom za istiima 🙂 Ti imaš ceo okean, a meni je ostala samo uspomena na more 🙂 … tačkice za kraj 🙂
LikeLiked by 2 people
Možemo i na ti, naravno. Ali ja čekam da mi se kaže. Hvala ti na čitanju! 😀
LikeLike