Кada bih mogla da hodam
preko planina
da budem, ne planinar
nego drveće
korenjem da se penjem uz bregove i stene
Кada bih mogla da hodam
preko pustinja
da budem, ne kamila
nego pesak sitni
česticama da plivam ka praskozorju
Кada bih mogla da hodam
preko okeana
da budem, ne riba
nego kap vode
svetlucanjem da treperim na mesečini
Кada bih mogla da hodam
preko smrznutog Sibira
da budem, ne sanka
nego bela grudva
pahuljicama da se kotrljam preko Urala
Кada bih mogla
penjala bih se, plivala, treperela i kotrljala
samo da tamo opet sretnem
samo da se nastanim u tom pogledu
i ne bih više morala nikuda da hodim
Moje Pero 
Božanstveno, Marija! Na tako lep način izraziti ljubav – fascinantno. Suvišno je trošiti reči i kvariti utisak. Sretan je onaj kome su reči pesme namenjene. Jedno veliko HVALA i bravo.
Čitav si život, njegovu suštinu, sažela u par strofa. Prelepo i u izrazu i u dubini reči. Sad da kažem pametna na mamu, mislićeš da je podilaženje,ali, stvarno prelepo. I estetski lepo uklopljeno sa fotografijom u celinu.
LikeLiked by 1 person
Hvala puno! Stvarno mi znače te lepe reči. Drago mi je da ti se dopada. Ne znam baš za suštinu života, to je čitalačko iskustvo već, ali sam se trudila da sažmem suštinu tog osećanja koje me je tada proganjalo. 🙂
LikeLike
Kako god bilo, Marija, ali oseti se velika zrelost u tvojim stihovima. Za ostalo nisam kompetentan. Jedino što znam da sam uživao u svim tim slikama koje si dočarala i načinu na koji na kraju poentiraš, onako laički rečeno. Za mene kao starog rokera bitno je da se oseti jaka i iskrena emocija, a to ne može svako, potrebna je velika duša. Ostalo je stvar tehnike, ali, ako nema emocije tehnika odiše prazninom, kako je to uglavnom slučaj. Možda je to samo impresija jednog starog romantika. Ipak, siguran sam da lepo pišeš i duboko proživljavaš stvari. I kad razgovaram sa Tanjom to isto osetim, što nas je na neki način i spojilo. Može pesma da se napiše lepo čistom učenošću, ali ako nema proživljenosti…
LikeLiked by 1 person
Slažem se! Lepo rečeno.
LikeLike