Zagubljena
kao da sam nešto negde ostavila.
Znam da jesam.
Tvoje ruke, heroju, šire se ka meni, ali nisam tu;
tvoja nežna jesenja kosa pada mi niz leđa, isekla sam je.
Postoji greška
u mom sistemu.
Nepopravljiva.
Tvoje ulice prave raskršća u mome srcu,
tvoj svež lisnati miris odiše mi umom, belina si oka.
Crna rupa.
Teška je.
Pritiska mi dušu.
Vode tvojih reka nabujale na dnu mene, pretaču me u nespokoj.
Lelujam uz tvoje obale, Beograde.
Nožem po stomaku:
mreste se kenguri.
Tu sam ja.
A ti spokojan čekaš novu liniju nebesa, mene ne znaš.
Možda kad se vratim setićeš se da sam ti damarala kožom.
Ovde neboderi
kriju mi zvezde.
A ni one nisu iste.
Tvoj bagrem i hrast i ona trešnja visoki su u mojim venama.
A tvoj osmeh zrači svetlošću nebrojenih značenja.
Vrućina je.
Mraz u meni
navikom otkucava.
Želim da ti pomilujem obline nežno rukom, kao Crnjanski. Ali ne mogu.
I gde god pogledam vidim ti obrise. A ti nisi tu.
Moje Pero 
Beskrajno lepo i tužno … melanholija koja može ne samo da se oseti nego i dodirne … pomilovana na kraju i rukom Crnjanskog … Divno … Nisan ni pesnik ni pisac, samo bluz sanjar, ljubitelj pisane reči koje pretapam u svoje setne tonove, nečujnu muziku, ali, kao večiti melanholik, odabrao sam iz tvog opusa, za početak, baš dve najdirljivije teme o usamljenosti i nostalgiji ….
Nisam vičan bilo kakvoj stručnoj analizi, ali obe bih pesme propratio sledećim delima, namesto mog komentara: čitao bi ih i uživajući poredio sa tonovima Betovenove ,,Mesečeve sonate” i Verlenove pesme ,,Jesenje tuge” ….
Teške su tuge
jeseni duge-
cilik gusala
srce mi kida:
od boli rida
i neznanih zala-
nešto me guši,
bol mi u duši,
čuj, ura tuče!
Zar dani sreće
vratiti se neće?
Suze me muče…
Odlazim tako…
Vetar me lako,
letos ko lane,
baca posvuda,
ovud’ onuda-
suh list sa grane…
Možda nije klasičan i vičan komentar, ali i sam autor komentara je upravo takav … sazdan od manje uobičajenih tonova, u nesuglasju sa ostatkom kosmosa 🙂
Sjajno Marija …. majka može da bude ponosna ….
LikeLiked by 1 person
Dobra je analiza! Posebno uz analogije koje imate. Vrlo stručno. Opet, navikla sam da se borim sa tim samo-poniznim stavom, evo već skoro tri decenije xD xD xD Još jednom, hvala na lepim rečima!
LikeLiked by 1 person
Nema na čemu, Marija!
Trudim se da nikad ne menjam taj prvi, najjači utisak o bilo kome ili čemu i da budem iskren. Svi mi samo reflektujemo sebe na dela, ljude ili bilo šta što nam se nađe na putu koji moramo da pođemo, putu iskušenja, propuštamo kroz naš filter i u tome ja i vidim lepotu sveta – u mnogostrukosti najrazličitijih tumačenja koja se sučeljavaju i iz čijeg varničenja nastaju nova dela i svetovi. Razmišljao sam, kao veoma odsutan od stvarnosti i ovog pohlepnog, materijalističkog sveta kako je kosmos, kao Božije delo veličanstven, i kao je sve povezano.Kako iz smrti zvezda nastaju svi nama poznati elementi( samo tada, pod određenim temperaturama i pritiscima)i novi svetovi…
Moj odnos prema daragim i bliskim osobama je uvek prijateljski i uvek se trudim da pišem i delujem afirmativno. Daleko od toga da sam ovako ozbiljan. Da smo se sreli uživo, prvo bi se ismejali… a onda lagano proćaskali o tvom tananom svetu duše. Mlada si, stručna, osmehnuta i talentovana … šta više za poželeti. Od svega toga ja sam samo ono treče u nizu, pa mi je više nego dobro 🙂
Hvala i tebi kao nekom dobre duše na pohvalama. Dobro, to je više onako, zbog mame 🙂 Šalim se 🙂
LikeLiked by 2 people
Hahaha. Dobro, dobro, zapamtiću to! xD
LikeLike